Љубавне народне песме
Већ смо и раније имали прилике да читамо народне љубавне песме. То је најстарија и најбројнија врста наших лирских народних песама.
Настале су у народу и преносиле су се усменим путем, с колена на колено. Биле су веома омиљене, мењале су се све до записивања, али су сачувале дух времена у ком су настале.
У љубавним песмама народни певач опева лепоту вољеног бића, љубавну чежњу, растанке и патњу због ускраћене љубави. У њима су осећања исказана посредно, кроз догађај.
У народним лирским љубавним песмама нема строфа, а риме су врло ретке. Чести су дијалози. Те су се песме певале, а приликом певања неки стихови су понављани. Такве стихове називамо рефренима.
Настале су у народу и преносиле су се усменим путем, с колена на колено. Биле су веома омиљене, мењале су се све до записивања, али су сачувале дух времена у ком су настале.
У љубавним песмама народни певач опева лепоту вољеног бића, љубавну чежњу, растанке и патњу због ускраћене љубави. У њима су осећања исказана посредно, кроз догађај.
У народним лирским љубавним песмама нема строфа, а риме су врло ретке. Чести су дијалози. Те су се песме певале, а приликом певања неки стихови су понављани. Такве стихове називамо рефренима.
Српска девојка
Ова песма је позната и по називу У Милице дуге трепавице. Вук Караџић је записао и објавио под насловом Српска дјевојка јер је у њој препознао најбоље и најлепше особине девојке. Те особине су сматране идеалним у доба када је настала, а таква девојка је била сан сваког човека који је потекао из народа.
У Милице дуге трепавице,
Прекриле јој румен’ јагодице, Јагодице и бијело лице. Ја је гладах три године дана; Не могох јој очи сагледати, Црне очи, ни бијело лице, Већ сакупих коло ђевојака, И у колу Милицу ђевојку — Не бих ли јој очи сагледао. Када коло на трави играше, Бјеше ведро, пак се наоблачи, По облаку зас’јеваше муње. Све ђевојке к небу погледаше, Ал’ не гледа Милица ђевојка, Већ преда се у зелену траву. Ђевојке јој тихо говорише: “Ој Милице, наша другарице, Ил’ си луда, ил’ одвише мудра, Те све гледаш у зелену траву, А не гледаш с нама у облаке, Ђе се муње вију по облаку?“ Ал’ говори Милица ђевојка: “Нит’ сам луда, нит’ одвише мудра, Нит’ сам вила — да збијам облаке, Већ ђевојка — да гледам преда се.“ |
Послушајте песму.
|